• Регистрација
Велики зналци из малог мјеста ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста Administrator   
петак, 18 новембар 2011 08:55



Ако би неко случајно поставио питање по чему Калиновик може бити препознатљив и јесте, одговор се не би крио у природним љепотама овог краја, а сви иоле упућенији у историјат ове планинске варошице и овдашњих села лако би се сложили у оцјени да су најупечатљивије обиљежје калиновачке општине бројни учени људи и велики зналци, угледни академици и професори, врсни љекари и инжењери, чувени књижевници, публицисте и новинари, дакле, надалеко уважени интелектуалци чије су професионалне каријере досегле величину којом се мјере и горостасни врхови Трескавице, Лелије, Црвња и Зеленгоре, завичајних планина које додирују небо.
Ако би, опет, требало да се потражи и образложење за ову тврдњу, својеврсно истраживање морало би започети у овдашњој Основној школи "Љутица Богдан", која баштини дугу традицију просвјетитељског рада у Калиновику, и која датира још из далеке 1887. године.
Тада је у овом мјесту почела с радом прва четвороразредна школа, а први учитељ у калиновачкој кући знања, коју је тих година похађало стотинак ђака, махом дјечака, звао се Живојин Хрваћанин.
- Документа говоре да је школу тада похађао мали број дјевојчица, и то само из Калиновика, док се женска дјеца из села у то вријеме нису ни школовала, јер је превладавало мишљење да је прече чувати стоку и радити остале сеоске послове. Сматрало се да женска дјеца немају потребу да се баве неким "беспослицама", јер ће се ионако брзо удати, те како мудрост и наука требају само мушкарцима. Тако је размишљао наш сељак, горштак крајем деветнаестог вијека и почетком двадесетог - каже директор овдашње школе, Митар Сладоје, причајући о историјату ове установе знања.
Школа је прекинула рад почетком Првог свјетског рата, да би поново почела 1916. године, али већ догодине поново престала с радом због појаве такозване шпанске болести.
- Између два свјетска рата школа ради под називом Народна основна школа "Љутица Богдан", а по завршетку Другог свјетског рата почиње интензиван развој школе, а раст броја ученика, одјељења и наставника утицао је да почетком педесетих година прошлог вијека прерасте у осмогодишњу школу. Школске 1963/1964. године рад се наставља у новој функционалној згради, школа се опрема училима и наставним средствима, обезбјеђује се и сталан стручни кадар, те постижу запажени резултати, док све прати и отварање великог броја подручних школа - подсјећа Сладоје, говорећи да је школа у том периоду носила назив ОШ "Миладин Радојевић". Почетком посљедњег рата враћено јој је име народног јунака овог краја, Љутице Богдана, које и данас поносно носи.
Такође, Сладоје невољко истиче да је већ годинама уназад присутан тренд сталног смањења броја ученика, који је данас тек нешто већи него што је био прије више од вијека и постављања темеља просвјетитељства у овом крају.
- Нажалост, подручје општине Калиновик пасивно је и неразвијено, па се народ исељава  док је посљедњи рат те процесе додатно убрзао. Ипак, оптимизам нас не напушта и хоћемо да вјерујемо како ће се стање побољшати и како ће број ђака у будућности расти. Ма колико била на мјесту чињеница како школа располаже намјенским и функционалним простором, те савременом опремом, као и да има стручан кадар, тако стоји и болна оцјена како јој недостаје оно најважније, а то су ученици - каже Сладоје. Наглашава и да је не тако давно у оквиру ове установе радило чак 20 подручних школа по селима Загорја, Жупе, Вароши и Борча.
Сада те школе не раде, а наставу у централном здању похађа 140 ђака од првог разреда до деветог, распоређених у девет одјељења, с којима ради једанаест наставника, пет учитеља и вјероучитељ.
- Школа располаже са више од 1.300 квадратних метара учионичког простора и скоро три хиљаде квадрата затвореног простора. Заиста, ријеч је о модерном здању које, поред класичних учионица, има и специјализоване кабинете, фоно-лабораторију за учење страних језика, музички кабинет и кабинете с аудио-визуелним средствима, те за информатику, радионицу за техничко образовање, спортске терене и фискултурну салу, специјализовану учионицу за првачиће и простор за дјецу предшколског узраста, као и изузетно опремљену библиотеку са више од 13.000 књига - каже Сладоје.
У школи активно дјелује десетак секција научног, културног, забавног и спортског подручја, а ваннаставне активности полако се помјерају са класичних на нове, савремене садржаје, тако да се додатно уче страни језици, стичу информатичка знања, уче модерне игре и плесови.
- Држимо до традиције, а она у случају наше школе деценијама значи стицање знања и радних навика. Желимо да задржимо квалитет и да ова школа и убудуће буде расадник великих људи и зналаца. Када ово кажем, онда желим подсјетити и на то да су у клупама ове школе прва слова некада учили њени бројни успјешни ђаци, касније познати и надасве признати интелектуалци, културни, просвјетни и привредни радници, патриоте, попут сада већ покојног академика Петра Мандића, првог предсједника АНУРС, те ненадмашних пјесника Рајка Петрова Нога, Ђорђа Сладоја и многих других истинских великана - закључује Митар Сладоје, потврђујући овим ријечима и својеврсну тезу с почетка ове приче о препознатљивости калиновачког краја.

С. ШЕКАРА


Млади горани понос

Директор ОШ "Љутица Богдан" истиче да би било тешко у једном тексту навести све успјехе које је школа постигла у својој дугој историји, али наглашава да се један податак издваја и да представља препознатљивост ове образовне установе.
- Издвојио бих изузетан рад секције младих горана, чији су чланови у посљедње три деценије по голетима Трескавице, Зеленгоре, Црвња и Лелије засадили чак три милиона садница четинара, што је бројка за дивљење - наглашава Сладоје.


Рукотворине за врхунске изложбе

Детаљ који не може промаћи оку посматрача по доласку у калиновачку школу јесте ормарић с рукотворинама које су направиле вриједне и златне руке ђака на часовима техничког образовања.
Тешко је издвојити шта је то најљепше, али поједини предмети које су направиле ученице Владана Лаловић, Драгана Сладоје и Слађана Сарић могли би се, без икакве сумње, појавити и на врхунским изложбама.
- Волимо да израђујемо предмете од дрвета и сличних материјала, а драго нам је што се то свиђа и нашим другарима и наставницима, али и посјетиоцима школе - углас кажу ове дјевојчице, истичући и подршку коју им пружа наставник Срђан Лаловић.Ђурђевданске звјездице Јована Лаловић из ове школе на овогодишњем Ђурђевданском фестивалу остварила је солидан пласман, док је Жељана Станић лани понијела прву награду публике, па их с поносом у Калиновику зову ђурђевданске звјездице.


У школи успјешно дјелује и хор, који је прошле године освојио друго мјесто на Међународној смотри хорова у Мркоњић Граду.

Брзо трчи, далеко скаче

Ученица деветог разреда Сара Ного успјешно се бави атлетиком, а осим што брзо трчи, препознатљива је и по дисциплини скок удаљ, у којој је била друга на регионалном такмичењу.
Каже да воли краљицу спортова и да ће наставити да вриједно тренира, те постиже још запаженије резултате.

Регионални првак из вјеронауке

Ученик осмог разреда Његош Јакшић регионални је првак из вјеронауке, а остварио је и запажен пласман на такмичењу РС, па његов вјероучитељ и други калиновачки просвјетари знају рећи да је достојан имена које носи.


- Учим и трудим се - скромно каже овај дјечак.

Литерарна секција с традицијом у ОШ "Љутица Богдан" одувијек се његовала лијепа ријеч и дјеца су учена да пуно читају, правилно говоре, па и лијепо пишу, што потврђују и рад и имена већ поменутих великих пјесника и књижевника из овог краја.


Та традиција се наставља, а од успјеха у потоњим годинама издваја се онај који још прије двије, три године остварила ученица петог разреда Милица Говедарица освојивши прво мјесто на конкурсу на тему "Имам права и знам своје обавезе".

Фокус

Последње ажурирано петак, 18 новембар 2011 09:50
 
Copyright © 2017. kalinovik. Designed by MATRIX COPMUTERS

S5 Box

S5 Register

*
*
*
*
*

Fields marked with an asterisk (*) are required.