• Регистрација
ПРОТИВ СНИЈЕГА И НЕКАКО, СА МЕЋАВОМ БАШ НИКАКО ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста Administrator   
субота, 18 фебруар 2012 21:08



Вјетрови који царују херцеговачким висоравнима и превојима највећи проблем за путаре

За свакога ко никада није боравио у херцеговачким крајевима, честе промјене у дневним информацијама о проходности путева који вијугају овдашњим висоравнима, планинским превојима и дугим пољима простртим под големим горским масивима са којих по њима шибају вјетрови орканске снаге, представљају и изненађење и буде невјерицу, поготово када се зна да је на терену велики број тешких машина за чишћење снијега.

С једне стране разумљиво, јер заиста је тешко и повјеровати да се толики број моћних горостаса не може изборити са снијегом, па макар његова висина прелазила и велика два метра, али, опет, у случају херцеговачких врлети сасвим реално, јер овдашња мећава за мање од сата и вишедневни труд и рад може претворити у „Сизифов посао".

Било је таквих примјера протеклих дана много на подручју готово свих овдашњих општина, а најсвјежији примјер је у калиновачком крају по злу чувена југова мећава, која се у четвртак напросто поигравала са возилима и тешким машинама на дијелу путне комуникације Добро Поље- Калиновик на локалитету села Крбљине.

-То је нешто што се ријечима не може описати, али сви ми који смо рођени и живимо овдје знамо да када дуне јужни вјетар тешко постоји начин да се и очишћени путеви спасу од нових сметова који се слажу и расту невјероватном брзином-говори начелница Калиновика, Милева Комленовић, истичући да је речени вјетар у тренутку прекидао саобраћај ка овом мјесту и доводио је у ситуацију да редовни извјештај мијења из сата у сат, и сама несигурна да ли потврду о проходности смије пласирати у јавност.

Слично збори и директор „Србињепутева", Недељко Павловић, који каже да се најбоља илустрација може препознати и у податку да ни двије-три тешке машине у условима снажне мећаве не могу да одрже проходност релативно кратке релације дуже од двадесетак минута.

-Звучи невјероватно, али били смо свједоци да нам мећава напросто замете велику машину, а онда можете замислити шта се у таквим условима дешава са малим возилом. Ми се данима боримо са лавинама и то је, такође, захтјеван и опасан посао, али и са лавинама и са снијегом се опет и да борити бар некако, а са овдашњим мећавама баш никако и то је узалудно све док вјетар не стане, јер се у таквим ковитлацима не може говорити о смањеној видљивости, већ о практично апсолутној невидљивости у којој ни најискуснији машинисти не могу да виде пут, камо ли да дјелују-искрен је први човјек фочанских путара.

И Бојан Братић, директор „Невесињепутева", предузећа које дјелује на подручју о чијој зимској суровости се испредају легенде и бивствује у граду за кога многи тврде да назив вуче из латинских ријечи значења „сњежна пустиња", такође вели да не постоји та механизација која се може изборити са мећавом која зна дувати и орканском снагом и брзином од преко 120 километара на сат.

-Не бих желио да ме неко погрешно разумије, али дешавало нам се да радимо два-три дана максималним капацитетом, а да онда мећава за само пола сата стање доведе у потпуну блокаду и да буквално нико не може проћи никуда-прича нам Братић.

Први човјек „Херцеговинапутева" из Требиња, Милодраг-Мишо Шћепановић, слаже се у изнесеним оцјенама и истиче да се снага овдашњих вјетрова показала и у огромним сметовима на Чемерну.

-Лавине високе и до тридесет метара, сметови, слаба и готово никаква видљивост, све су то околности са којима су се наши машинисти даноноћно борили и, ако су путари у Херцеговини икада заслужили похвале, онда је то за рад, труд и храброст које су показивали посљедњих дана. Наравно, велику захвалност дугујемо ЈП „Путеви РС" и првом човјеку предузећа, Недељку Кнежевићу, штабу предузећа који је координисао активности на терену, колегама из Крајине који су нам притекли у помоћ, ЦЈБ Требиње и ПС Гацко, начелницима општина, ХЕТ Требиње, РиТЕ Гацко, горским службама спасавања и РУЦЗ који су заједно са нама водили битку са екстремно ниским температурама и снијегом какав није уобичајен ни за превој чији назив довољно говори о његовим карактеристикама-вели Шћепановић.

АНТРЕ: Надљудски напор

Иако су наши људи скоро па навикли да више критикују него да хвале, посљедње акције овдашњих путара ипак заслужују посебну пажњу и разумијевање, тим више јер је рад на температурама и до минус 30 степени нешто што се тешко може разумјети у топлим собама и на прави начин спознати гледајући снимке са терена.

-То је заиста био надљудски напор, шеф наше механизације је на терену сломио руку, неколико машиниста је задобило промрзлине. Сва срећа и нико није теже страдао, а радило се и у околностима када су људи тешко могли да препознају куда уопште води траса пута-каже Шћепановић.

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ

 

Последње ажурирано субота, 18 фебруар 2012 21:27
 
Copyright © 2017. kalinovik. Designed by MATRIX COPMUTERS

S5 Box

S5 Register

*
*
*
*
*

Fields marked with an asterisk (*) are required.