• Регистрација
Мала Госпојина у Улогу ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста Administrator   
понедељак, 23 септембар 2013 08:25



ПРЕД ОЛТАРОМ ИЗ ДЈЕТИЊСТВА

"...Спаси, Боже, народ овај и благослови насљеђе његово..."-изговарао је топле молитвене ријечи парох загорски, јереј Марко Билинац, док је окупљени народ скрушено и у несвакидашњем миру, како и приличи молитвеном чину, сједињен у цркви Светога Василија Острошког у Улогу, тражио онај трептај који убузме свако чељаде при сусрету са родном грудом, завичајем...

Крај духовног свјетионика овог питомог краја сјатило се у суботу, 21. септембра, на Малу Госпојину, доста свијета, ако се тај термин уопште више и смије вјеродостојно користити у причи о подручју гдје пламен живота тиња из тек неколико десетина кућа. Људи, вођени жељом да додирну хладни камен из којег, опет, избија сва топлина овога свијета, помолили су се Богу пред олтаром из дјетињства, осјетили јесењи мирис у долини своје ријеке Неретве и повјетарац обојен дахом високих херцеговачких планина...



Мјештани Улога и околних села, Калиновчани и Обљани, међу њима и челници Општине Калиновик, начелница Милева Комленовић, њен замјеник Радомир Сладоје и предсједник општинског парламента Ђорђе Сладоје, али и они који су кривом улошком цестом, како је и у пјесми названа, давно отишли да "хљеба траже" у Гацку, Невесињу, Источном Сарајеву, Палама, Београду и ко зна гдје све још, тога дана су били сједињени у молитви, која је, будимо поштени и искрени, и њихова највећа нада у спас и бољу будућност српске Херцеговине.
Хтјели, не хтјели, вријеме нас је научило да је тако, јер друге наде су скоро па изгубљене и згасле у пуким обећањима још деценијама уназад. И, ма колико стоји чињеница да су општинске власти у Калиновику опредијељене да се макар спасе оно што се спасити може, те да трачак оптимизма буди и пројекат изградње ХЕ "Улог", сурова реалност је таква да су јој обиљежја школа без ђака, оронуле и срушене задружне зграде, њиве које нема ко да обрађује, крајње неповољна структура становништва...Једноставније речено, живот без живота.
-Еее, некада су села пуцала од живота, собе биле тијесне за сијела, а дуванска кутија мала да по цигар смотају сви домаћини у комшилуку...А, сада, судбина је зар тако хтјела, троје опанака да подереш док обиђеш напуштена сеоска имања-ријечи су којим је довољно упечатљиво један старији домаћин описао данашњицу овог краја.
Климање главом двојице-тројице присутних, који су га слушали док је одговарао новинарској знатижељи, довољна су потврда истине коју говори и, у неку руку, препорука да евоцирање успомена ту стане. Јер, оне буде емоције, а овдје у Улогу, нажалост, чешће измаме сузу и тежак уздах, неголи осмијех на избораном горштачком лицу.
Уосталом, ни повод није био за такве приче, јер празник Рођења Пресвете Богородице-Мала Госпојина и јесте радост за овај крај и дан када су жељне очи могле да виде рођаке, кумове и пријатеље, сву љепоту завичаја, а грло дах пусти у снажну пјесму од које ће се пријатном топлином најежити свако чисто срце.
"Ево браће и рођака, све не може родит' једна мајка...
Напуштам ово моје питомо мјесташце на Неретви, у Општини Калиновик, у Републици Српској, а у ушима и даље одзвањају ове ријечи пуне љубави и сјећам се бесједа Преосвештеног владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија "да живимо у радости до старости, а у љубави довијека..."
И, знам, вратићу се опет кривудавим путем у Улог, можда ове јесени и зиме, о прољећу сигурно, акобогда, да заједно са свим овим људима будем на црквеној слави Светог Василија Острошког, да освјежим душу на овом светом мјесту, дођем кући...
Спаси, Боже, народ овај и благослови насљеђе његово...

Калиновик у срцу

Општепозната је чињеница да су бројни људи који подручје Општине Калиновик зову завичајем данас расути широм свијета.
Ипак, без жеље да будем претјерано субјективан, истина је да Калиновчани и Херцеговци уопште бескрајно воле родну груду и некада у друштву и превише то истичу.
Свјесно, или несвјесно, та љубав се преноси и на млађе нараштаје који ријетко посјећују мјеста гдје су им рођени преци, али их осјећају својим, а то је још једна нада да овај крај никада неће остати остављен и заборављен.
Калиновик у срцу, а срце за Калиновик !

Последње ажурирано уторак, 24 септембар 2013 09:16
 
Copyright © 2017. kalinovik. Designed by MATRIX COPMUTERS

S5 Box

S5 Register

*
*
*
*
*

Fields marked with an asterisk (*) are required.