Служењем парастоса и полагањем вијенаца у спомен-капели у Трнову и на спомен-обиљежју на Рогоју јуче је у организацији Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново обиљежено 26 година од страдања 124 цивила током протеклог рата.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија изјавио је да је општина Трново, према броју становништва које је тада живјело, друга општина по броју страдалих у Републици Српској.

"У Трнову су се догодили страшни злочини почев од села Ледићи, а из 11 села је тотално исељено српско становништво", рекао је новинарима Тимотија.

Он је позвао да се процесуирају ратни злочинци одговорни за страдање становништва Трнова, наглашавајући да се тренутно води један поступак против Еде Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе.

"Осим тог злочина, има и других. Ко је крив за убиство Милуна Тешановића од 18 мјесеци и старице од 95 година. Коме су сметали ти људи? На данашњи дан прије 26 година су биле најкрвавије борбе и људи су бјежали преко Рогоја у Калиновик и друге општине", рекао је Тимотија.

Он је подсјетио да је на данашњи дан прије 26 година само из Трнова погинуо 21 цивил и постојала је наредба да се уништи и попали све српско.

"На данашњи дан ми је погинуо ујак. А отац ми је страдао на Трескавици", рекао је Тимотија, указујући и на лош положај дјеце погинулих бораца јер се не спроводе законска рјешења која регулишу њихова права.

Начелник општине Трново Драгомир Гаговић, који је био рањен на Рогоју као борац Војске Републике Српске, истакао је да за народ ове локалне заједнице 30. јула прије 26 година прошао голготу.

"Судионик сам тога догађаја и посљедњи сам живи свједок који је прешао преко Рогоја. Сви који су остали иза мене су, нажалост, побијени. Најжалосније је да нико до сада није одговарао за овај страшан злочин", рекао је Гаговић. Он сматра да српске жртве у правосуђу БиХ немају адекватан третман.

Раде Ивановић присјетио се да су јаке муслиманске снаге напале 30. јула 1992. године, разрушили све српске куће и запалили све које су затекли.

"У јуну и јулу су 55 села и заселака запалиле војне снаге тзв. Армије БиХ и потпуно уништиле Трново", рекао је Ивановић.

Начелник општине Калиновик Милева Комленовић изјавила је да народ Трнова и данас осјећа горчину јер је готово 10 одсто цивилног, али и војно способног становништва те локалне заједнице страдало током протеклог рата.

"Све је покошено и остала је пустош, крв и језива тишина, умрли град. То је био објективни и сурови рат, а оно што се данас дешава је невидљиви рат. Тада се насртало на људске животе и вијековна огњишта, а данас се дешава да се злочинци заклањају иза жртве, а жртве покушава преобразити у џелате", истакла је Комленовићева. Она је још додала да за страдале становнике Трнова и околних села са којима граничи општина Калиновик правде нема ни до данас.

Спомен-обиљежје Рогој подигнуто је за 69 борца Војске Републике Српске из Трнова, Калиновика, Гацка, Билеће, Фоче, Невесиња и Пала који су страдали бранећи становнике Трнова.

Јединице Војске Републике Српске су 12. јула 1993. године ослободиле Трново, гдје су затекле само згаришта и рушевине, јер је 98 српских села уништено, као и сви привредни објекти. Око 80 одсто стамбеног и привредног фонда било је порушено.

Извор: Срна, АТВ