Бијело језеро

У шумовитом крају сјеверозападних падина Зеленгоре смјестило се Бијело језеро, окружено врховима планине Орловаче (1960м) и масивом Требове са висовима, на надморскј висини од 1417м. Језеро је округлог облика са пречником око 400м и максималне дубине 4м. На дну језера је плочасто бијело камење са пијеском, а са југоисточне стране у језеру се налази извор. На сјеверној страни из језера вода отиче јарком у облику малог поточића.

Црвањско језеро

Смјештено на Црвањским ободима близу села које се зове Језеро. Црвањско језеро се налази на 1000м надморске висине. Дужина му је 400м, сирина 200м, а највећа дубина до 50м. Са западне стране је брдо Мали Врх (1274м) док га са сјеверне стране опкољава букова шума. Старосједиоци кажу да постоји више извора који се налазе у самом језеру . Вода из језера отиче и уљева се у Неретву.

Доње Баре

Налази се у подножју сјевероисточне стране Трновице са врхом Планиница (1722м). На сјевероисточној страни језера се простиру планинске ливаде у чијим су удубљењима груписане мале баре богате барском флором. Језеро је на око1500м надморске висине, дуго 200м, широко 140м, са највећом дубином 4м. Језеро прима изворску воду с више страна, а између осталог и са једног од највећих извора који се налазе на западној страни. Вода из језера отиче подземним каналима.

Горње Баре

Ово језеро смјестило се на источним падинама Угљешина врха (1858м), планинског масива Товарнице, између врхова Добре(1795м) и Планинице (1722м). Језеро је удаљено око 2км ваздушне линије од Доњих бара на надморској висини од 1550м. Већи дио језера је обрастао барском флором.

Гвозно језеро (Драгово језеро)

На планини Трескавици, изнад самог Гвозна Поља у прелијепој буковој шуми налази се језеро Гвозно. Окружено је Малим Трескаћом (1969м), Малим вратлом (1950м) и Босанским Вратлом (1780м). Језеро се дијели на два дијела, велико и мало језеро. Љети је језеро богато воденим биљкама и већим дијелом зрасте што је рај и станиште за дивље патке. Језеро је уједно добило име и по господину Драгу Пухалу који 1996. године са групом истомишљеника и ентузијаста створио ово вјестачко језеро.

Бориловачко језеро

Вјештачко језеро, настало тако што је преграђен поток који је иначе на том мјесту формирао мање језерце, смјештено је у подножју врха Калелија. Језеро је површине око 2,50 хектара, а дубоко је 5,00 метара. Погодно је за купање.

Кладопољско језеро

Налази се на Кладову Пољу, у прелијепом кањону. Окружују га Муравска страна (1602м) и Планиница (1583м). У језеро се улива велики број потока током цијеле године. Вода из језера истиче у виду потока и понире. Чудан назив језера потиче од великог броја трупаца (клада) које се налазе на самом дну језеру. Не зна се тачно одакле су кладе јер у околини језера не постоји шума.

Котланичко језеро

Налази се на надморској висини од 1514м, удаљено око 4км јузно од Штиринског језера. Котланичко језеро лежи између Думоса (1879м), Прутаче (1813м), Клека (1810м) и Зимоваче (1783м). Дужина језера је 300м а ширина 80-120м. У јужном дијелу језера, испод стијена код великог камена, увире у крастну јаму и по прицању старосједиоца јавља се у виду извора око 5км јужније у мјесту Придворица. Језеро је крушкастог облика, а највећа дубина је близу 7м. Вода има природно зеленкасту боју смарагда, коју добија од рефлекса биљака, које покривају готово цијело језеро.

Орловачко језеро

Глацијално језеро на надморској висини од 1500м, смјештено између врхова Љељена (1765м), Орловца (1965м) и Стога (821м). Крај самог језера  има извор који утиче у језеро.Дужина језера је око 250м, ширина око 120м и дубина до 4 метра.

Штиринско језеро

Највеће језеро на Зеленгори, врло плитко и не замрзава се до дна. Језеро се налази на висини 1677м. Дужина језера је 600м, ширина 350м, са највећом дубином око 2,5м. Обале језера су благог нагиба, покривене жуцкасто-сивим пијеском, излизаним камењем и обрасле су широким појасом водене траве у којој се легу дивље патке. Језеро се налази испод сјевероисточних огрнака Дурмоских планина, између висова Клек (1810м) и Осредак (1832м).