На Рогоју служен парастос погинулим српским борцима и цивилима

Крај спомен-обиљежја на планинском превоју Рогој служен је парастос погинулим српским борцима и цивилима, који су током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске (РС) положили животе на овој стратешки важној коти.

Традиционално окупљање крај спомен-обиљежја на Рогоју, на којем су уклесана имена 69 палих српских јунака из Калиновика, Трнова, Гацка, Билеће, Фоче, Невесиња и Пала, и ове године су организовали општина Калиновик и овдашња Борачка организација, а на овом узвишеном и часном мјесту оживјела су болна сјећања на истинске хероје, који су током Одбрамбено-отаџбинског рата РС погинули бранећи oвo стрaтешки изузетно важнo подручје. Већина њих положила је своје животе 30. јула 1992. године штитећи одступницу трновским Србима, који су у паници пред разјареним и крволочним муслиманским снагама напуштали своја вјековна огњишта.

Обраћајући се скупу, начелник Калиновика Милева Комленовић истакла је да је Рогој величанствено мјесто које су српски борци уписали у најсвјетлије странице наше историје и мјесто на којем сјету замјењује понос.
-Ријечи нашег Рајка Петрова Нога „Ако игдје, овдје ми смо Богу близу...“, на најбољи начин описују ово мјесто и овај тренутак. Бранећи Рогој, српски витезови су својим животима штитили одступницу српским цивилима из Трнова, који су са вјековних огњишта бјежали пред разјареним и крволочним муслиманским снагама. Огњена Марија прије 22 године била је само један у низу великих православних празника када су српски народ палили, клали, свирепо мучили и отимали његово право на живот и имовину, гробове и само постојање. И сада починиоци слободно шетају, а у невине жртве уперено је крволочно лице џелата и изопачено лице правде. Данас, као и претходних година, кривотворе славну историју српског народа, отимају наше гробове и пуцају већ трећи пут у овај крст, симбол витештва и достојанства. То је покушај отимања Рогоја, истине и правде о невиним жртвама, о витешкој борби на пркосном превоју, а притом заборављају да су у томе потпуно беспомоћни, јер кључеве од Рогоја српски витезови су однијели на Небо. Битку са невиним жртвама нико није добио. Она се може окончати само признањем и покајањем-поручила је Комленовићева у емотивном обраћању.

Изразила је захвалност свима који су посјетили спомен-обиљежје на Рогоју и дошли да учествују у заједничкој молитви за блажене душе српских витезова, мученика и страдалника.
-Молитвом у заједништву, миру и љубави показаћемо да смо достојни вас за чије се душе молимо, да смо поносни што се можемо поклонити вама гордим који овдје дочекасте Небеска свитања. Слава, мир и блажени покој српским витезовима-рекла је Милева Комленовић.

Парастосу су присуствовали и представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС и 3. пјешадијског Република Српска пука, замјеник предсједавајућег Вијећа народа ПС БиХ, Сташа Кошарац и посланик у Представничком дому ПС БиХ, Бошко Томић, народни посланик Вукота Говедарица, предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић, начелници општина Трново, Фоча и Гацко, Ненад Мишовић, Радисав Машић и Милан Радмиловић, челници борачких организација сарајевско-романијске и регије Источна Херцеговина, као и представници општинских борачких организација Трнова, Гацка, Фоче, Невесиња, Билеће, Пала, Источне Илиџе и Требиња, те представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново, Црвеног крста РС, бројни борци Одбрамбено-отаџбинског рата РС и ратни војни инвалиди...

Подсјећања ради, планински превој Рогој је и 1992. године и током цијелог Одбрамбено-отаџбинског рата РС представљао једну од стратешки најважнијх кота не само за Трново и Трновљаке, који су током љетног погрома прве ратне године у њему видјели једину наду у спасење, већ и за цијелу РС.

Стога је и био стална мета наших непријатеља који су хтјели да пресијеку овај коридор, због чега је више пута нападан, па и одузиман, али и увијек ослобађан јуначким срцем српских хероја.
Овај превој је био и остао наша жила куцавица и то ће бити и убудуће, заувијек, било то коме право или не, јер на то нас обавезују жртве, српски борци и њихово јуначко дјело.
Рогој је, како је то често знала рећи начелник општине Калиновик Милева Комленовић, мјесто које нас подсјећа на прошлост и опомиње за будућност.

РОГОЈ ЈЕ СВЕТИ КУТАК НЕБЕСКЕ НАМ ОТАЏБИНЕ!